уторак, 29. мај 2012.

Zova - vilinsko drvo


Moj komšija  ima na sredini svog dvorišta prelepo drvo zove. Ima skoro više od dve nedelje kako je zova cvetala i miris njenih cvetova se širi i u našem dvorištu kad pirne vetar  sa zapada. Jutros me ponovo zapahnuo miris zove iz komšijskog dvorišta i evo mene, nisam mogla da odolim i da ne napišem koji red na tu temu, temu zove,  iako znam da je već podosta toga poznato. Možda i ne bih pisala o njoj, ali zova za mene ima posebno mesto u mojim sećanjima na  detinjstvo.  
Mi smo, takodje u našem dvorištu, imali poveće zovino drvo isprepletanih grana na kojima sam ja često sedela kada bih želela da budem sama. Moja baka je zovu zvala vilinsko drvo. Nikada nisam saznala zašto, ali mora biti da je u pitanju bilo neko narodno predanje.
Verujem da je mali broj onih koji ne znaju za zovu, no isto tako verujem da mnogi ne znaju  da je ona višestruko korisna lekovita i jestiva biljka.

Zova - Sambucus nigra
            Zova (Sambucus nigra) je žbun, ili drvo, koje izraste do visine od 3-5m. Uglavnom cveta početkom juna pa sve do kraja jula. No, kako su se klimatski uslovi promenili, a i temperaturne razlike budu poprilične, ne retko cveta i u maju mesecu. Cvetovi zove su sitni, bledo ružičasti i formiraju cvasti veličine 15-20cm. Zova plodonosi okrugle, sjajne, crvenoljubičaste koštuničave bobice obima 5-6 cm  sa po  3 smedje semenke i kao krv crvenim sokom. Plodovi sazrevaju septembra meseca, a po negde i ranije naročito ako su leta toplija i vlažnija. Zova je veoma rasprostranjen žbun i može se naći čak i na nadmorskoj visini od 1200m. Raste po selima, oko kuća, ograda, formira živice, po poljima, šikarama, na obalama reka, u svetlijim šumama. Voli   plodno humusno i vlažno zemljište bogato azotom.
U narodnoj medicini je poznata još od antičke Grčke pa sve do danas. Koristi se list, cvet, kora, pupoljci kao i koren zove od kojih se prave čajevi i odvari.
 Čajevi od zove pomažu kod:
  • oboljenja disajnih organa
  • nervnih oboljenja
  • bolesti želuca, creva i gušterače
  • bolesti bubrega
  • menstrualnih tegoba
  • za ubrzanje metabolizma
Zovina cvast
Cvetovi zove se kod nas koriste za spravljanje čajeva  za iskašljavanje i znojenje.
 U Danskoj se u narodnoj medicini cvetovi zove koriste kao lek protiv promuklosti i gihta.
Madjari ih koriste takodje kao lek protiv gihta, ali i kao sredstvo za suzbijanje šuge (Scabies).
Poljaci koriste koren zove kao diuretik- sredstvo za izlučivanje urina, dok sveže , zrele plodove, bobice, koriste kao purgativ.
Od cvetova zove prave se osvežavajući sokovi ili sirupi.  Nemci od njih pripremaju  ukusan liker, ali i kompot.
 Bere se cela cvast, suši se na prohladnom i promajnom mestu.
 Čajevi se čuvaju u dobro zatvorenim staklenim posudama.
Plodovi zove - zovine bobice
Zrele zovine bobice su ukusna hrana pticama. Od njih se pripremaju pekmezi i  kolači.
Sok ili džem od zove se daje bolesnicima sa visokom temperaturom.
Englezi od njih prave ukusno zovino vino kao i posebne umake, sosove za jelo.
U nekim delovima Evrope zrele zovine bobice se koriste i za pravljenje rakije.
 Zrele bobice sadrže zavidnu količinu vitamina C, B i E. Za upotrebu se takodje bere cela zrela bobičasta  cvast.
U našoj narodnoj medicini se ne koriste listovi jer sadrže otrovne materije, glikozide.
Apta-abdovina (Sambucus ebulus)

         Vrlo slična, srodna zovi je i apta, abdovina (Sambucus ebulus) koja naraste i do 2m u visinu, ali su njeni cvetovi neugodnog  mirisa i njene bobice su otrovne.

Jel i Vama zamirisala zova posle ovih redova?






Recepti za sok  i slatkiš  od zove

Sok od zove I

  • 12 cvasti zove
  • 5 L vode
  • 1 kg šećera
  • 200g vinskog sirćeta
  • 2 na kolutove isečena limuna
Sve zajedno staviti u jednu veću posudu,  izmešati pa ostaviti da odstoji 24h.
Procediti kroz sitnu cediljku, sipati u flaše i ostaviti flaše da stoje na sunčanom mestu 3 dana. Koristiti kao svež sok!
Napomena: Ovaj sok ne može da se održi da stoji  preko zime.

Sirup od zove

·   35-40 cvasti zove
·   2,5 L vode
·   50g limuntusa

Sve zajedno staviti u veću posudu izmešati i ostaviti da odstoji 24h. Dodati jedan konzervans i 4 kg šećera pa mešati sve dok se šećer ne istopi. Sipati u čiste flaše i čuvati na mestu gde čuvate zimnicu. Koristi se razblažen vodom po želji.

Brzi slatkiš od zove (pohovana zova)

U jednu posudu umutite testo od:

· 1 šolja ( za čaj) brašna
             ·   2 jaja
             ·  1šolja  jogurta
             ·  2 kašike ulja
             ·   ½ šolje šećera
             ·   prstohvat praška za pecivo ili sode bikarbone

 Umutite testo gušće nego za palačinke pa u njega umačite zovine cvasti.
Pržite ih u dubokom ulju dok ne dobiju zlatnožutu boju. Ocedite  slatkiše na upijajućem papiru pa ih pospite cimetom po želji.
Zrele zovine bobice možete koristiti umesto uobičajenog voća sa pripremu voćnih kolača, torti pa čak i za nadeve za palačinke.
 Dajte mašti na volju.




4 коментара:

  1. Probala sam sve, osi pohovane zove. Mora da je jako lepo.

    ОдговориИзбриши
  2. Jeste. Probaj, dopašće ti se sigurno. Stari, sirotinjski slatkiš, kako je to zvala moja baka, isto kao i palačinke sa bagremom npr.samo je ukus na zovu.

    ОдговориИзбриши
  3. Одговори
    1. Hvala na savetu! U tekstu, mome, je samo dotaknuto, namerno i usputno, sa namerom da zagolica čitalačku radoznalost, ne i da sve kaže ;)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)